Most ljubavi


U Vrnjačkoj banji, slično kao i u rimskoj fontani u Rimu gde turisti bacaju novčiće u fontanu da bi im se ispunile želje, postoji most na koji zaljubljeni ili oni tek venčani koriste da okače svoj “pečat sreće i budućeg zaveta” u vidu katanca koji postavljaju na ogradu od mosta u znak večne ljubavi.

Ovom zanimljivom ljubavnom ritualu predstoji jedna neobična priča koja se desila uoči prvog svetskog rata. Dva mlada ljubavna para Učiteljica Nada i oficir srpske vojske Relja, zaljubili su se i zavetovali se jedno drugom na večnu ljubav, jer voli se zato što se voli. Ne postoji razlog zbog koga se voli. Na mostu, mostu ljubavi su se sastajali, gledali u zvezde, to je bio par stvoren za ljubav. Ljubav koja je očaravala, o kojoj se pričalo i maštalo, i svaka devojka i momak poželeli su da se tako zaljube. Ali kada je doša rat, Relja se sa srpskom vojskom povlači u Grčku i ostaje na grčkom frontu. Odlazi i nikad se ne vraće, jer se zaljubljuje u lepu grkinju. Ali mlada devojka od prevelike tuge za svojim dragim umire mlada i nesrećna. 
Zato danas devojke u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena  i imena svojih voljenih i vezuju ih za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje, a ključeve u reku simbolično bacaju kako se njihova ljubav nikad ne bi otključala.

Ivana i Marko (12.07.2008), Jelena volim te-Dejan, Zauvek Sonja i Milan, 30 godina braka Milena i Bojan. Sve su te lepe i nežne poruke voljenih parova koji na katancu ispisuju ljubavne poruke i oživljavaju ovu tužnu priču.

Ova priča ostala je zaboravljena sve dok naša pesnikinja Desanka Maksimović inspirisana ovom pričom koju su joj ispričali stari meštani nije napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama “Molitva za ljubav”. Tako je zahvaljujući predanju starih meštana i pesnikinji oživljena priča o Mostu ljubavi.

Molitva za ljubav
Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad kо zlatnu
skrinju, načini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli sreću za se -
sve dosadašnje radosti nek se snište -
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za sreću, za radost, za
slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.

Desanka Maksimović